Хамлет

Уобичајен

ХАМЛЕТ (вежбе)

  Код куће

1. Прочитај текстове, настојећи да ухватиш смисао. Издвој:

– оно што је теби занимљиво за размишљање;

– оно што ти се чини важним као критичарев суд;

– оно што је, по теби, проблематична изјава.

2. Цитирајмо Шекспира. Увек треба цитирати Шекспира.

за зло: драм зла

Све племенито биће понизи

до сопствене срамоте.“ 

Убиство:

Убиство, које прљаво је увек,

и онда кад је оно најбоље

о злочинцима – хуљама:

Треба да запишем

да се неко може смејати, и смејат,

 и опет бити зликовац;

немоћ: Ово време је

изашло из зглоба. О проклетство, срам,

 што сам рођен да га ја поправљам сам!

доживљај сопствене бесконачности:

Ах, Боже мој: ја бих се могао затворити у орахову љуску, па се ипак сматрати краљем бескрајног простора, само кад не бих имао ружних снова.

лицемерје: – „јер то је

већ и сувише познато да лицем

 на молитву спремним, изразом побожним пошећеримо и самог ђавола.“

ГОСПОДЕ, МИ ЗНАМО ШТА СМО, АЛИ НЕ ЗНАМО ШТА МОЖЕМО БИТИ.

            Показало се да су Шекспирова дела једнако погодна за филмску адаптацију као и за позоришну. Било је музичких адаптација, каква је Момци из Сиракузе (Комедија забуне),  Прича са западне стране (Ромео и Јулија) и Повратак на забрањену планету (Бура). Шекспир је често обимно цитиран у филмовима: Мој лични Ајдахо (Хенри IV), Витнејл и ја (Хамлет) и Интервју с вампиром (Отело). Сабрана дела имају важну улогу у Ратовима звезда IV. Тако је и на малом екрану.

На почетку прве серије Би-Би-Сијеве ТВ комедије „Црна гуја“ („са додатним дијалозима Вилијама Шекспира“), Питер Кук игра Лоренса Оливијеа који игра Ричарда III. Прва епизора нарочито обилује искривљеним цитатима из многих Шекспирових комада. Кад се пажљивије погледа, све врви од алузија и пародија: експлицитних као у филму Заљубљени Шекспир или имплицитних, као у Дизнијевом Краљу лавова (Хамлет)

Хамлет у Малом речнику надреализма

Краљ: Но, Хамлете, где је Полоније?

Хамлет: На вечери.

Краљ: На вечери? Где?

Хамлет: Не тамо где он вечера, но тамо где њега вечерају.

Оваква духовитост могла би фигурирати у Малом речнику надреализма. Има исту стилистику. И исто тако два дна, од којих је једно подругљиво, а друго окрутно. То је нови узор позоришта суровости и ироније.“Јан Кот

На основу овог примера, покушај да у тексту „Хамлета“ пронађеш још „корисних“ стихова који ти се чине занимљивим и савременим.

 

Стихови из Шекспирових дела нашли су место и на зидовима, зидићима, плотовима, разним оградама, жардињерама Београда.

ИМА НЕШТО ТРУЛО У ДРЖАВИ ДАНАСКЕ!

 Драма у три чина која нам се догађа с времена на време.

3. Хамлет је мистична представа. Увек нова и изазовна за сваку генерацију. Покушај да измашташ радњу свог Хамлета на основу предложених сижеа.

               Гангстерски Хамлет или настави причу….

Организација одлучује да изврши атентат. Бива подробно начињен план акције: место, атентатори, одбрана, резерве, правац бекства. Затим треба поделити улоге. Ти ћеш стајати на том и том углу и подићи марамицу кад угледаш сиви аутомобил. Одвешћеш се до З и донећеш сандук са бомбама до капије бр. 12. Ти ћеш пуцати у В и бежати у правцу М. Задаци су подељени, улоге одређене. Чак и гестови су одређени. Али младић који треба да пуца у правцу Н, могао је претходне вечери читати Рембоа или пити вотку, или чинити једно и друго. Може да буде млад филозоф или обичан кавгаџија. У моменту акције он се запита: Убити или не убити? Девојка која донесе бомбе може бити несрећно заљубљена или може очајно да се пушта са свима редом. Или да чини и једно и друго. План атентата због тога неће бити промењен. Сценарио остаје исти.

            Хамлет – син савременог политичара

„Тужни дечак с књигом у руци…“ веома лако га можемо замислити у црном џемперу и плавим фармерицама. Књига коју држи у руци неће бити Монтењ, него Сартр, или Ками, или Кафка. Студирао је у Паризу или Бриселу, а можда чак, као прави Хамлет – у Витембергу. Вратио се /…/ пре три-четири године. Пун је сумњи, цео свет се може свести на неколико простих тврдњи. Понекад га муче мисли о начелној апсурдности постојања.

Овај последњи, најсавременији Хамлет, вратио се у земљу у тренутку напетости. Очев дух захтева од њега да се освети. Пријатељи очекују да поведе борбу за престо. Он хоће да отпутује натраг. Не може. Сви га увлаче у политику. Уловљен је. Нашао се у присилној ситуацији. У ситуацији која му је наметнута, коју не жели. Тражи унутрашњи размак, неће да дозволи да га одреде. Најзад прихвата избор који му намећу. Али прима га само у сфери чина, у деловању. Ангажован је, али само у ономе што ради, не у оном што мисли. Такође зна да је свако деловање једнозначно. Али неће да се помири с једнозначношћу разлога. Али неће да се помири с једнозначноћу разлога. Неће да пристане на изједначење теорије и праксе.

Унутрашње је изгладнео. Живот сматра нечим унапред изгубљеним. Више би волео да се искупи из те велике игре, али је лојалан према њеним правилима. Зна да „иако човек ради оно што хоће, одговара за свој живот“. И да „није важно шта је с нама учињено, важно је само шта смо сами учинили с оним што је учињено с нама“. Цитате наводим из Сартра. Понекад му се чини да је егзистенцијалист. Зна да „смрт претвара живот у преодређење“. Читао је Марлоову „Људску судбину“. Хамлетизовање овог савременог Хамлета одбрана је унутрашње слободе, коју он назива слободним размаком. Тај Хамлет највише од свега се боји једнозначног одређења. Неће ни по коју цену да буде каталогизован. Али да делује мора.

Офелија може да буде очешљана као Леонардова Дама с хермелином, или да носи распуштену косу, или сплетену у перчин или везану у коњски реп. Она такође зна да је живот унапред изгубљен. И у своју партију са животом неће да улаже превише. Случајеви је присиљавају да игра изнад својих могућности. Њен дечко умешао се у велику политику. Спавала је с њим. Али она је министрова кћи, и послушна кћи. Пристаје да отац прислушкује њен разговор с Хамлетом. Можда жели да га спасе. Упада у клопку. Догађаји су је гурнули у ћорсокак из кога нема излаза. Обичној девојци која је волела свог младића сценарио историје одредио је овог пута трагичну улогу.

4. Истаживања за неуморне:

                       Поређење стихова: Шекспиров Хамлет и савремени Хамлети!

Упоредите ове стихове са стиховима Шекспировог дела. Укажи на проблеме које дотичу оба песника. Да ли би и коме ове стихове могао да одрецитује Шекспиров Хамлет?

Ово време јеизашло из зглоба. О проклетство, срам, што сам рођен да га ја поправљам сам! (1/5)  …нисам био задовољан својом ролом, истином голом и причом што одавно моја није.
Умрети – спавати-ништа више- реци/ да спавањем се сврши срца бол/и хиљадама животних потреса/наследних месу), ето то је циљ/и предано му тежи ти. Умрети,/спавати – спавати- можда сањати! … Јер ко би подно светске шибе, руге, неправде силних и злоставе гордих,/ и обест власти, понижења које/од невредних трпи стрпљива заслуга, – /кад сам себи можеш слободу да даш/ и голим ножићем? Склапам очи, још корак и крај,а ти, свете, и даље лај о томе ко сами каква сам наказа.Дечја игра папира и маказа –

сечеш или будеш посечен,

тешким речима опечен,

иако ми је задња вечер,

остаћу недоречен…

 

Размишљај о сличности мотива који обрађују Шекспир и један наш репер.

Има нешто труло у држави Данској. Србија, кућа на промаји.
Упиши одговарајуће стихове из дела: …твој пут је сам мала глуманешто факат гризе системал’ то нису политичке кризе, ти си тај вирус.Ти си минус, црна рупа наших редова

и нема промена док коров иде против корова.

Из порива што је данас тако урбано бити урбан

а управо ти си нула у празно клизи сутра. /…/

Другачији клинци малог града готивна клошаријана

одједном се будиш с итањем да л’ то смисла има данас.

Вештичији сабор

Уобичајен

9. ВЕШТИЧИЈИ САБОР

Пун месец је ширио своје руке над брегом. На његовом врху је пак своје мирисне гране зарио у небо орах.

Ноћ се пунила ишчекивања. Изгледало је као да је све суздржавало дах и чекало.

И у кући је нестало светла.

Животиње су замукле.

Ветар је заћутао.

Природа је стала.

Поноћ је почела своје оглашавање на један интересантан начин.

Негде посред села, у загрљају месечине, крај нахереног плота, сијало се гумно. Из сенке се ка његовом средишту упути уздрхталим старачким кораком погнута прилика. За њом се вукло нешто као реп. Неко са орловским видом би нас обавестио да је то стара, од прућа увезана метла. Шта баба Станојка ради у својим касним осамдесетим у пола ноћи на гумну, не би знала да погоди ни Академија наука и уметности, уз сво поштовање њихове умешности и знања. Неће ваљда да чисти, побрљавела баба?,  мислили би појединци. Read the rest of this entry

Вуково звоно

Уобичајен

ДЕТИЊСТВО У ТРШИЋУ

***************************

Рашири земљо руке

крај твојих пастирских стада

постојим сад и ја.

Мрка је боја трава,

у колибама је тама…

у тишину ја ћу ући

големом једном речју

да из угарака потече свет. Read the rest of this entry

Бројеви у шкрипцу 2

Уобичајен

(1) Наравно, одговор је „десеторици пријатеља“. 🙂

Реченица са десет пријатељица или десеторо деце, напросто се не да саставити.

(2) Морамо ли кћери лишити наследства само зато што не знамо како би стилизовали тестамент?

У суштини, постоје бројне дилеме везане за бројеве и њихову употребу. Један занимљив поглед на ситуацију са бројевима дао је Иван Клајн у чланку „Бројеви у шкрипцу“.

Украшћемо мало од њега, да би свима било лакше.

„Врста речи коју зовемо бројеви по својој функцији може се упоредити или с придевима (кажемо друга ноћ као дуга ноћ) или са именицама (пет књига као пакет књига). Али док се и придеви и именице у нашем језику мењају редовно и сасвим слободно по падежима, бројеви врло често немају ту могућност. Тачније, потпуно су променљиви само редни бројеви (први, други, итд.), бројне именице типа двојица, тројица и основни (кардинални) број један. Остале као да је захватила нека врста укочености.

Основни бројеви два, три и, у нешто мањој мери, четири још се мењају, али много лакше у женском роду него у мушком и средњем. Од пет навише, основни бројеви су потпуно непроменљиви. Овде наш језик падежне односе, уместо наставцима, изражава предлогом.

Тако кажемо са хиљаду динара, у пет станова, у последње двадесет и две године, на четири точка. Штавише, кршимо и оно добро познато правило по коме се предлог са не сме употребљавати у инструменталном значењу (значењу средства). Погрешно је рећи „Сечем са ножем“, „Множим са бројем месеци у години“, али није погрешно „Сече са пет ножева“, „множим са дванаест„; није погрешно, јер се никако друкчије и не може рећи.“

И бројне именице су занимљиве. Њима можемо решити неке проблеме са бројевима који се не мењају по падежима (на пример, уместо броја десет, који је непроменљив, узели смо бројну именицу десеторица, а она се мења ко и свака именица женског рода). Међутим, „ако пажљивије размотримо ове бројне именице, видећемо да су веома чудно распоређене. Облици на -ица важе само за мушки род, и то само за људска бића (немогуће је рећи „шесторица прозора“). Ако треба означити уједно и мушкарце и жене, ту су облици двоје, троје, четворо, који важе и за средњи род. Али ако су само жене – за њих наш патријархални језик уопште није предвидео бројне именице! Уз то, облици двоје, троје итд. практично су непроменљиви: њихови падежи као „трома“ „четворма“, „осмерима“ итд. живе још само на страницама граматика.

– Посебно занимљив пример „Форд планира да почетком идућег мјесеца уручи отказе – 4000 радника“ (наслов у сарајевском „Ослобођењу)

Та реченица постоји само на папиру, јер број написан цифром у ствари не представља ништа. Од четири хиљаде (као ни од четири стотине) не постоји бројна именица, па се датив у овом случају не може направити ни за мушки род.

– Писци језичко-саветодавних приручника уочили су ову тешкоћу, али решења која они предлажу не решавају ништа. Ту, наиме, можете прочитати да треба рећи „дао сам га четворим стотинама војника“, „Страшна вијест била је објављена седморим селима“, па чак и „Можеш веровати ових петнаест сведока“!

Сумњамо да постоји иједан читалац тих књига коме би језичко осећање дозволило да употреби такве облике.@

прилагођено

оригинал Иван Клајн, Испеци па реци, Едиција ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА, књига 4, стр. 220-224, ИК Прометеј, Нови Сад, 2008.

Бројеви у шкрипцу

Уобичајен

Питам те, питам (1):

Имате десет пријатеља, и свима сте послали позивнице за свадбу. Како ћете довршити реченицу: „Послао сам позивнице…“?

Можете ли саставити исту реченицу а да уместо десеторице пријатеља ставите десет пријатељица или десеторо деце?

Питам те, питам (2):

Ако у тестаменту пише „Остављам целокупно имање својој петорици синова“, како би ова реченица гласила да  су у питању пет кћери?