(1) Наравно, одговор је „десеторици пријатеља“. 🙂
Реченица са десет пријатељица или десеторо деце, напросто се не да саставити.
(2) Морамо ли кћери лишити наследства само зато што не знамо како би стилизовали тестамент?
У суштини, постоје бројне дилеме везане за бројеве и њихову употребу. Један занимљив поглед на ситуацију са бројевима дао је Иван Клајн у чланку „Бројеви у шкрипцу“.
Украшћемо мало од њега, да би свима било лакше.
„Врста речи коју зовемо бројеви по својој функцији може се упоредити или с придевима (кажемо друга ноћ као дуга ноћ) или са именицама (пет књига као пакет књига). Али док се и придеви и именице у нашем језику мењају редовно и сасвим слободно по падежима, бројеви врло често немају ту могућност. Тачније, потпуно су променљиви само редни бројеви (први, други, итд.), бројне именице типа двојица, тројица и основни (кардинални) број један. Остале као да је захватила нека врста укочености.
Основни бројеви два, три и, у нешто мањој мери, четири још се мењају, али много лакше у женском роду него у мушком и средњем. Од пет навише, основни бројеви су потпуно непроменљиви. Овде наш језик падежне односе, уместо наставцима, изражава предлогом.
Тако кажемо са хиљаду динара, у пет станова, у последње двадесет и две године, на четири точка. Штавише, кршимо и оно добро познато правило по коме се предлог са не сме употребљавати у инструменталном значењу (значењу средства). Погрешно је рећи „Сечем са ножем“, „Множим са бројем месеци у години“, али није погрешно „Сече са пет ножева“, „множим са дванаест„; није погрешно, јер се никако друкчије и не може рећи.“
И бројне именице су занимљиве. Њима можемо решити неке проблеме са бројевима који се не мењају по падежима (на пример, уместо броја десет, који је непроменљив, узели смо бројну именицу десеторица, а она се мења ко и свака именица женског рода). Међутим, „ако пажљивије размотримо ове бројне именице, видећемо да су веома чудно распоређене. Облици на -ица важе само за мушки род, и то само за људска бића (немогуће је рећи „шесторица прозора“). Ако треба означити уједно и мушкарце и жене, ту су облици двоје, троје, четворо, који важе и за средњи род. Али ако су само жене – за њих наш патријархални језик уопште није предвидео бројне именице! Уз то, облици двоје, троје итд. практично су непроменљиви: њихови падежи као „трома“ „четворма“, „осмерима“ итд. живе још само на страницама граматика.
– Посебно занимљив пример „Форд планира да почетком идућег мјесеца уручи отказе – 4000 радника“ (наслов у сарајевском „Ослобођењу)
Та реченица постоји само на папиру, јер број написан цифром у ствари не представља ништа. Од четири хиљаде (као ни од четири стотине) не постоји бројна именица, па се датив у овом случају не може направити ни за мушки род.
– Писци језичко-саветодавних приручника уочили су ову тешкоћу, али решења која они предлажу не решавају ништа. Ту, наиме, можете прочитати да треба рећи „дао сам га четворим стотинама војника“, „Страшна вијест била је објављена седморим селима“, па чак и „Можеш веровати ових петнаест сведока“!
Сумњамо да постоји иједан читалац тих књига коме би језичко осећање дозволило да употреби такве облике.@
прилагођено
оригинал Иван Клајн, Испеци па реци, Едиција ПОПУЛАРНА ЛИНГВИСТИКА, књига 4, стр. 220-224, ИК Прометеј, Нови Сад, 2008.
Убави кутак србутак 